HRANA U VRTIĆIMA ODLIČNOG KVALITETA

Jelovnik u zabavištima podmiruje 75 odsto od ukupne dnevne potrebe energije u mastima i ugljenim hidratima i čak 90 procenata u proteinima.

Roditelji mališana koji pohađaju prestoničke vrtiće zadovoljni su hranom koju kuvarice spremaju u obdaništima. Mnogi su i prijatno iznenađeni jer njihovi mali naslednici pojedu sve iz tanjira, dok kod kuće uglavnom neće ni da okuse jelo. Na apetit klinaca utiče raznovrsnost obroka ali i okruženje, jer radije jedu u društvu vršnjaka. Ugovorom potpisanim sa Gradskim zavodom za javno zdravlje grad nastavlja realizaciju programa „Zdrav vrtić”, koji podrazumeva kontrolu hrane i obezbeđenje zdravih uslova za boravak u zabavištima.

Jelovnici se prave nedeljno i ukoliko dođe do promene u sastavu obroka, nutricionista ispituje kvalitet. Količinu namirnica određuje komisija za unapređenje ishrane. One moraju da imaju atest o ispravnosti, propisno se čuvaju i skladište, a sanitarni tehničari svakodnevno u obdaništima savetuju kuvarice. Koliko je važan jelovnik u zabavištima govori i podatak da on podmiruje 75 odsto od ukupne dnevne potrebe energije u mastima i ugljenim hidratima i čak 90 procenata u proteinima, vitaminima i mineralnim sastojcima.

Doručak je sačinjen od mleka, voća, povrća, hleba i žitarica. Mleko, meso ili zamena – voće i povrće – hleb ili makarone i pirinač umesto hleba obavezni su sastojci za ručak, dok užinu čine mleko, voće ili povrće kojima se obezbeđuju vitamini, posebno Ce i A. Plan ishrane mora da prati piramidu kojom se obezbeđuju dnevne potrebe dece određenog uzrasta.

Nutricionisti kažu da deca zbog malog kapaciteta želuca moraju redovno da jedu pa vremenski razmak između obroka i užine ne sme da bude duži od tri sata.

Oni smatraju da najzastupljeniju grupu treba da imaju žitarice pa prednost daju integralnom i graham hlebu, pirinču, kukuruzu, žitnim pahuljicama kao važnom izvoru složenih ugljenih hidrata, vitamina Be i mnogih mineralnih sastojaka. Obezbeđuju energiju i održavaju nivo šećera u krvi.

Sastavni deo jelovnika u svim vrtićkim obrocima jesu mleko i mlečni proizvodi i to zbog proteina, mlečnih masti, vitamina A, De, Be1 i Be2, mineralnih soli kalcijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma...

O hrani za decu vode računa i 44 centralne kuhinje, ali i distributivne koje ima svaki vrtić u gradu. Vodi se računa i o omiljenim obrocima mališana, jer se tako utiče na njihov dobar apetit, ali se meso, pogotovu piletina, ćuretina i teletina, riba i jaja i moraju koristiti.

Nutricionisti ističu da je neophodno voditi računa o načinu pripremanja ovih namirnica i kombinaciji sa drugom hranom. Riba se servira bar dva-tri puta nedeljno, a i jaja su veoma značajna, kako zbog vitamina, fosfora, bakra, cinka, kalijuma, tako i gvožđa koje dečji organizam iz žumanceta iskoristi sto odsto.

Povrće je bogato sastojcima, a i primamljivo deci zbog šarolikog izgleda. Deci ne treba davati više od 40 grama dnevno meda, džema, marmelade i drugih proizvoda koji sadrže šećer, jer prekomerna upotreba pospešuje nastanak karijesa, gojaznosti, dijabetesa, ateroskleroze...

Izvor: POLITIKA, LJ. Perović

Objavljeno: 02. 02. 2010.

SVE VESTI